Nekadašnji golman naše reprezentacije, Crvene zvezde i Vojvodine, danas trener u fudbalskom klubu Srem i omladinskom nacionalnom timu, prepustio je supruzi da njihovu kuću u podnožju Fruške gore uredi po sopstvenim željama, uveren da će tako njihova deca, sin Luka i kćerka Sara, dobiti idealan prostor za bezbrižno i srećno odrastanje ispunjeno kreativnom, vedrom igrom i osmišljenom zabavom

Nekadašnji čuvar mreže fudbalske reprezentacije Aleksandar Kocić sa suprugom Tijanom, sinom Lukom i kćerkom Sarom živi u prelepoj dvospratnoj kući u Sremskoj Kamenici. I, kako sam kaže, usred vojvođanske ravnice uživa u pogledu na brdo, što ga uveliko podseća na rodno Vlasotince, iz kog je pre dvadeset godina krenuo u osvajanje sveta.
- Novi Sad sam zavoleo zbog kluba Vojvodina u kom sam igrao šest godina, u njemu sam upoznao i suprugu, ali na zavičaj me više podseća Sremska Kamenica, podno Fruške gore.
Kocići su 1998. godine kupili plac, a kako je Aleksandar već uveliko imao obaveze u stranim klubovima, lepšoj polovini je pripao teži deo posla.
- Imala sam malo dete, drugo je bilo na putu, a svakodnevno sam nadgledala radove i bila bitku s majstorima. Nikad neću zaboraviti kako sam se trudna verala po skelama. Jednom sam čak lupila glavom ali, uplašila sam se samo onda kad u devetom mesecu umalo nisam pala sa skele. Najsmešnije je što sam htela pošto-poto da se uselim pre nego što se porodim. To sam i uradila, čak sam za kume, od kojih je Jelena Čakmak takođe imala stomak do zuba, i drugarice napravila žurku. Sedele smo na podu i raspakivale stvari. Sada nam to deluje tako romantično, ali onda nije bilo - priča Tijana, uz napomenu da su joj mnogo pomogli otac i majka koji žive pored njih.

Aleksandar priznaje da je na ovoj adresi, na kojoj se zvanično vodi gotovo deceniju, uspeo da sastavi dve godine u kontinuitetu. Možda bi, uprkos silnim obavezama koje je imao u italijanskoj Peruđi i kiparskom Etnikosu, i češće bio s porodicom samo da je znao kako da pobedi strah od letenja.
- Obišao sam gotovo ceo svet, jedino u Severnoj Americi nisam bio, ali od same pomisli na avion meni pripadne muka. Ne znam da li se strah rodio posle nekoliko turbulentnih iskustava, ili im je prethodio, tek to je užasan osećaj. Dok ne uđem u avion, prosto se blokiram, nisam u stanju da mislim - iskreno priznaje Aleksandar.
- I sada mnogo radim, jer sam trener golmana u omladinskoj reprezentaciji i klubu Srem, i često putujem, ali mnogo više vremena provodim kod kuće - ističe Aleksandar, a njegova supruga Tijana dodaje: - Dok smo zidali kuću, znala sam da ga pozovem telefonom i pitam šta misli o nekoj ideji i on mi je, koliko je to mogao, davao sugestije. Ipak, većinu stvari sam