Da bi potencijalni potrošač mogao da koristi struju, on mora objekat da priključi na distributivni elektroenergetski sistem pod uslovima i na način koji su propisani Zakonom o energetici, Uredbom o uslovima isporuke električne energije i pravilima o radu distributivnog elektroenergetskog sistema, a u skladu sa standardima i tehničkim propisima koji se odnose na uslove priključenja i korišćenja elektroenergetskih objekata, uređaja i postrojenja.

Priključenje se obavlja na osnovu odobrenja za priključenje, koje izdaje energetski subjekt na čiji sistem se struja priključuje. Odobrenje je neophodno i za povećanje odobrene snage u objektu koji je već priključen na struju, za razdvajanje ili spajanje instalacija priključenog objekta, kao i u slučaju isključenja sa sistema. Zakonom je određeno da ceo priključak, uključujući i merni uređaj, pripada distributivnom preduzeću koje je i odgovorno za njegovu izgradnju i održavanje, a potrošač snosi troškove projektovanja, pribavljanja potrebne dokumentacije i stvaranja drugih uslova za izgradnju priključka, nabavke materijala, opreme i izgradnje priključka, kao i deo troškova sistema nastalih zbog priključenja objekta, a u zavisnosti od odobrene snage.

Metodologija o kriterijumima i načinu određivanja troškova priključka na sistem za prenos i distribuciju električne energije, koju je donela Agencija za energetiku Republike Srbije, počela je da se primenjuje od 1. februara 2007. godine.Prema Metodologiji, priključci mogu biti grupni i individualni. Takođe, priključci mogu biti tipski, grupni tipski i posebni.

Tipski priključak je priključak objekta korisnika sistema na niskonaponsku mrežu čija maksimalna odobrena snaga nije veća od 43,5 kW (3x63 A) po mernom uređaju i za čiju se realizaciju ugrađuje dvotarifno brojilo i tipizirana oprema potrebna za realizaciju dvotarifnog merenja.

Grupni tipski priključak je priključak sa više mernih uređaja, a najviše 64 merna uređaja u objektu koji se priključuje na sistem. U slučajevima povećanja snage postojećeg korisnika sistema; razdvajanja-spajanja instalacije u objektu koji je već priključen na sistem; priključenja privremenih objekata, gradilišta i objekata u probnom radu; izmene tehničkih uslova na postojećem priključku; ponovnog priključenja objekta na sistem, kada se zahtev podnosi zbog ranijeg isključenja sa sistema, radi se o posebnim priključcima. Da bi se izdalo odobrenje za priključak, fizičko ili pravno lice podnosi zahtev, sa odgovarajućom dokumentacijom. Radi se o upravnom postupku i postupku na koji se primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Odobrenje za priključenje je upravni akt koje se izdaje u obliku rešenja i kojim se utvrđuju uslovi koje je kupac dužan da ispuni da bi stekao pravo da njegov energetski objekat, uređaj, postrojenje ili instalacija budu priključeni na elektroenergetski sistem radi korišćenja električne energije.

Zbog nepoznavanja propisa, građani se često obraćaju načelnicima i direktorima, koji po pravilu ne vode postupak, umesto da se obrate odgovarajućoj službi, nadležnoj za to. Malo ko poznaje da je dvostepenost rešavanja u upravnom postupku, kao i u sudskom postupku, jedno od osnovnih pravila i ustavom i zakonom zaštićenih prava.

Takođe, neophodno je da se obezbedi potrebna dokumentacija,a građani treba da znaju da je ona propisana zakonom ili drugim propisom i da ne zavisi od slobodne volje nadležne službe. Povrede propisa i nesavesno obavljanje poslova su sasvim drugo pitanje. Svako lice koje smatra da ima neko pravo i želi da ga ostvari, mora samo da podnese zahtev nadležnom organu i da se za to pravo izbori, naročito kada je reč o pravima koja su vezana za stambene objekte.