Već skoro čitavu deceniju se bavi grafičkim i web dizajnom. Onda je odlučio da se oproba na polju industrijskog dizajna i posle nekoliko pobeda na konkursima u 2009. sasvim (ne)očekivano dobija jedno od velikih priznanja - Red Dot Design Award za koncept proizvoda, i to ne za jedan, nego za četiri svoja projekta. Predstavljamo vam Damjana Stankovića, mladog beogradskog izumitelja i njegove projekte - inovacije koje imaju cilj da svakodnevni život učine lakšim i lepšim.

Kako je zapravo sve počelo? Kada si napravio prvi projekat?

Sada već i nisam siguran da se sećam kako je sve počelo, znam samo da je petljanje sa industrijskim dizajnom došlo kao odmor od posla koji me je u jednom trenutku zasitio, pre jedno godinu i po dana. Sećam se da mi je u tom trenutku trebalo nešto što je 100% ja, nešto što nije rađeno za klijenta već nešto što sam napravio kako ja osećam. Primarni posao mi je grafički i web dizajn i time sam počeo da se bavim oko 2000-te godine.  U tom periodu sam boravio u Njujorku, pa me je i nedostatak ljudi za druženje okrenuo ka skoro konstatnom sedenju za računarom i istraživanju.

Veliki broj ljudi je zainteresovan za kupovinu tvojih izuma - stvari koje si dizajnirao. Da li si dobio ozbiljnu ponudu da se neki od tvojih projekata zaista nađe u prodaji, odnosno upotrebi?

Osim par ponuda za zaposlenje u inostranstvu, da, bilo je ponuda, recimo od kompanije Kingston za USBee, međutim, cena konačnog proizvoda je bila prevelika. Još uvek je aktuelna priča sa nekim italijanskim firmama koje su zainteresovane za Twister & spaghetti server, ali put od koncepta do gotovog proizvoda nije tako jednostavan.

Postoji li u Srbiji, Beogradu scena, potencijal za razvoj industrijskog dizajna i ljudi koji se bave istim?

Mislim da postoji mnogo mladih izuzetno talentovanih ljudi i cela priča bi mogla da bude još bolja, da je zastupljenija u medijima, da je više originalnih i ozbiljnih konkursa na ovom polju.

 Red Dot Design Awards je veliki događaj. Kako sada gledaš na to?

Moje nagrade se odnose na koncept proizvod i to je jedna od tri kategorije nagrada i definitivno najlakša za osvojiti. Ceo događaj, dodela nagrada i sam Singapur su bili nezaboravno iskustvo. Interesantna stvar je to da je u novembru prošle godine kad sam bio u Singapuru u toku bila ICSID konferencija, najveća svetska konferencija industrijskog dizajna gde sam imao prilike da upoznam najpoznatije ljude iz ove profesije. Nagrade su mi dokazale da zaista vredi to što radim, takve stvari te uvek guraju napred.

Šta možeš da nam kažeš o svojim gostovanjima na Magdaleni i BDW-u ove godine?

Bio sam prilično iznenađen pozivom, pogotovo što sam na Magdaleni bio i član žirija. To je veoma naporan posao, ali sam bio u prilici da vidim puno dobrih radova. Na predavanjima - zapravo to su više bile prezentacije - predstavio sam svoje projekte. Odziv publike je bio i bolji nego što sam očekivao. Oba događaja su zaista bila fenomenalno iskustvo.

Kako izgleda jedan tvoj prosečan radni dan?

U zavisnosti od faze u kojoj se nalazim - ili uglavnom radim noću - bukvalno obrnem dan za noć i tada umem da budem manje produktivan, ili kad imam rokove, t.j. kad je nešto važno za mene - radim bukvalno po ceo dan. Bez odmora.

Profesionalni uzor? Čijim projektima, čijem dizajnu se diviš?

Ne znam da li mogu da kažem da imam uzor. Dopadaju mi se dizajneri koji nude otkačene i često neupotrebljive stvari, koji me nasmeju. Sa druge strane jedna od mojih omiljenih stolica - već je čista klasika - Lounge chair, naravno Charles i Ray Eames. Na ovogodišnjoj beogradskoj nedelji dizajna imao sam priliku da čujem umena poput Bjarke Ingels-a, Marti Guixe-a, Jaime Hayon-a, Ola Rune-a, i moram priznati da su me ostavili bez teksta. Možda još mogu a spomenem da mi se jako dopalo šta sam zadnje video od Tom Dixon studija.

Upotrebna ili estetska vrednost prozivoda na prvom mestu?

Moje neko lično viđenje toga je da ukoliko je proizvod pažljivo osmišljen i ukoliko njegova forma prati funkcionalnost, on mora da nosi samim tim i neku nesvesno opaženu estetsku vrednost. Postoji neka skrivena lepota u samoj funkcionalnosti i jednostavnosti. Takođe, ukoliko uzmemo u obzir neka osnovna četiri aspekta a to su kvalitet, estetika, funkcionalnost i originalnost, mislim da proizvod može da bude uspešan i ukoliko su sva četiri na optimalnom nivou i ukoliko jedan aspekt previše štrči u odnosu na ostale. Mislim da me češće proizvodi oduševe u ovom drugom slučaju.

Koji ti je dizajn tj. projekat najdraži - ako ga imaš?

Rekao bih da je to lampa Bookmark, nju bih najpre voleo da vidim materijalizovanu.

Kakvi su ti planovi za dalje? Da li je industrujski dizajn ono pravo?

Za sada imam u planu da nastavim da učestvujem na konkursima, da nastavim da radim naravno, razmišljao sam o tome da od web site-a napravim online-store, ali tu se opet vraćamo na priču o procesu proizvodnje. Verujem da će se nešto od toga raspetljati u skorije vreme. Na putu je i dosta novih projekata i novi web-site. Za sve one koji ne znaju, adresa je www.relogik.com.

LAMPA SAINT - novi projekat, kolaboracija sa Ivanom Ćosićem.

ČAŠA CIPHER - prazna izgleda kao šareni mozaik, ali raspored polja nije slučajan - kada je napunite, otkriva vam se ime pića.