Potrebe jedne osobe u stanu svakako se razlikuju od potreba i navika jedne porodice. Stoga su stanovi u kojima živi jedna osoba obično atraktivniji u odnosu na ostale. Koncept ovih stanova uglavnom čini dnevna soba sa garderobom i „open space“ dnevna soba sa kuhinjom i trpezarijom. U ovom slučaju ograničenja ima malo pa se samim tim dobija nekoliko rešenja za organizaciju prostora po želji čitateljke.

Stan je po strukturi dvosoban, površine 50 m2 i jednostrano orjentisan. U središnjem delu stana je kuhinja koja razdvaja spavaću sobu od dnevne sobe. Prenamenom prostorija i manjim intervencijama pregrađivanja ili otvaranja prostora dobijaju se tri rešenja.

Prvi predlog je zadržavanje pozicije i dimenzija kuhinje koja je povezana s predsobljem i dnevnom sobom. S obzirom da je spavaća soba nedovoljno velika kako bi u nju stao francuski krevet sa garderoberom, potrebno je njeno proširenje. U ovom slučaju kompromis bi se napravio zadržavanjem postojećeg gabarita sobe, na uštrp idealne pozicije kreveta, koji bi se u tom slučaju postavio u ugao prostorije i pripajanjem novog prostora koji bi predstavljao „walk in“ garderobu.

Garderoba bi se formirala od postojeće trpezarije koja bi imala pristup iz spavaće sobe.
Nova trpezarija bi se pojavila u sklopu dnevne sobe uz prozor bliže kuhinji. Ugradni plakar sa televizorom, radni sto i manja biblioteka bi se našli nasuprot lođe, po želji čitateljke, pa bi tako i ugaona garnitura bila orjentisana prema njima.

Kako se radi o ženskoj osobi i drugi predlog nudi zasebnu garderobu, u ovom slučaju dislociranu od spavaće sobe. Prednost ove garderobe je što se nalazi na ulazu u stan i pristupa joj se iz središnjeg dela stana koji povezuje sve prostore, tj. iz predsoblja. I u ovom slučaju zadržava se gabarit spavaće sobe u kojoj se nalazi i manji ugradni plakar.

Dnevna soba, kuhinja i trpezarija bi u ovom slučaju bile spojene. Spajanjem prvobitne kuhinje s trpezarijom dobila bi se veća kuhinja koja bi imala direktno provetravanje. Izmedju kuhinje i dnevne sobe bi se našao trpezarijski sto koji bi pravio granicu između ova dva prostora.

Koncept trećeg predloga bi bio otvaranje i maksimalno povećavanje slobodnog prostora. Pomeranjem zida u spavaćoj sobi ka postojećoj kuhinji dobila bi se veća spavaća soba s manjim garderoberom. Prednost ove intervencije bi bio nesmetani pristup francuskom krevetu što u prva dva slučaja nije bio moguć.
Kao i u drugom slučaju postojeća kuhinja i trpezarija bi se spojile i formirale veću kuhinju. Između dnevne sobe i kuhinje bi bio šank koji bi mogao da služi za obedovanje jedne ili dve osobe. Trpezarijski sto u slučaju potrebe bi bio u sklopu dnevne sobe. Nameštaj u dnevnoj sobi bi na sličan način bio orjentisan kao i u prvom slučaju.

U sva tri ponuđena rešenja konfor ne manjka jer se radi o stanu za jednu osobu. Tako ni po pitanju odabira nameštaja ne postoje veća ograničenja. Uvek treba imati na umu da nameštaj većeg gabarita vizuelno opterećuje prostor i da je uvek boji odabir nameštaj manjih gabarita. Francuski krevet u spavaćoj sobi ne bi smeo da bude veći od dimenzija 160×200 cm u ovom slučaju. Kako se u dva ponuđena rešenja francuski krevet nalazi ispod prozora poželjno bi bilo da se odvoji od prozora postavljanjem police za knjige sa lampom ili maskom za radijator koja bi imala dvojaku funkciju. U predlozima gde je garderoba posebna prostorija nije nužno zatvarati police frontovima, tj. vratima.