Ovaj jednosobni stan površine od 35 m2 jednostrano je orjentisan. Strukturalno se sastoji iz dve celine. Jednu celinu čini dugački hodnik na ulazu u stan koji je pravo povezan s kuhinjom, a kuhinja u nastavku s trpezarijom. Drugu celinu stana čini veća dnevna soba koja je povezana s hodnikom i trpezarijom. Dnevna soba ima izlaz na polukružnu terasu. S desne strane hodnika se nalazi kupatilo.
Prva celina koju čine hodnik, kuhinja i trpezarija je podeljena na dva približno jednaka dela. Jedan deo čine kuhinja i trpezarija, a drugi deo hodnik. Može se reći da se polovina ovog prostora, koji čini hodnik, zapravo i ne koristi, i u njemu je smešten garderober. Dnevna soba kvadratnog je oblika, koji samo po sebi nije praktičan za intervencije. Uz to pozicija prozora i balkonskih vrata po sredini dnevne sobe takođe diktira i ograničava mogućnosti.

Kako je širina hodnika 210 cm i ovaj prostor je neiskorišćen dovoljno, početna ideja je spojiti deo od ulaznih vrata do trpezarije i napraviti jedan prostor. Tako bi se odmah na ulazu iza vrata našao garderober za ulazni deo, a u nastavku novoformirana trpezarija i dnevna soba. Kuhinja bi zbog potrebnih instalacija zauzela mesto prekoputa dnevne sobe odmah iz kupatilo, a blizu prozora, zbog provetravanja.

Između kuhinje i trpezarije bi bio šank koji bi spajao stub u sredini prostora i bočni zid kuhinje. Ovaj šank bi se mogao koristiti za obedovanje ili bi se prostor ispod šanka iskoristio za smeštanje manje biblioteke. Iza kuhinje bi bila spavaća soba koja bi imala izlaz na terasu.

U spavaćoj sobi bi pored kreveta bio garderober i police od poda do plafona. Kako je soba manjih dimenzija, prostor bi trebalo što praktičnije iskoristiti. Bračni krevet može biti viši od standardnog, kako bi se u fioke ispod njega odlagala posteljina.

Ovom intervencijom u stanu bi se dobile dve nove celine. Prvu celinu bi činile dnevna soba sa kuninjom i trpezarijom, a drugu spavaća soba. Dnevna zona u stanu bi na ovaj način dobila više prirodne svetlosti, a dodatnom rasvetom u plafonu ceo prostor bi bio svetao, a samim tim i vizelno veći.
Kako je kvadratura stana mala, proporcijalno tome svaka od ovih prostorija bi zadovoljavala samo minimalne standarde. Iz tog razloga i nameštaj u stanu bi trebalo da je praktičan i manjih dimenzija. Rasklopiv i višefunkcionalan nameštaj je uvek dobro rešenje u ovakvim situacijama.