Planiranje dvorišta

uredjenjestana.com
Planiranje dvorišta


Svi sanjamo o svom kutku zelenila, o dvorištu u kome možemo da uživamo do mile volje i da se i odmorimo i zabavimo! Čak i rad povezan s tim ne mora umanjiti veselje, pa je za mnoge uređivanje i održavanje dvorišta postalo najomiljeniji hobi. Početak pravljenja dvorišta mora biti dobro promišljen. Najbolje rezultate doseći ćete ukoliko budete sledili sledeće korake.



 


Ako već posedujete svoje dvorište, a želeli biste da ga iznova oblikujete, počnite tako što ćete dvorište najpre posmatrati u letnijm i jesenjim mesecima. Pritom pazite na osvetljenost suncem, svetlost i senku, uslove zemljišta, klimatske uslove, potrebe različitih biljaka za vodom i ponašanje bašte po kiši. Svoje ideje prikupljajte u dnevniku.

U tom početnom razdoblju, možete svoje dvorište oživeti  letnjim cvećem, lončanicama i brzo rastućim puzavicama na osloncima i potpornim stubićima. Kako ćete urediti novo dvorište ili preoblikovati staro, najbolje je planirati zimi. Veličina parcele i njen položaj (na ravnici / na obronku, te smer neba) utiču odlučujuće na mogućnosti uređenja. Veliku parcelu možemo urediti potpuno drugačije nego maleno dvorište oko kuće u nizu, a isto tako parcelu na severnoj strani padine drugačije nego na sunčanoj južnoj strani.

U dvorištu s visokim drvećem teško će se naći sunčanih površina za povrće ili bujne trajne biljke. Pripazite i na zaštitu od pogleda s ulice ili od komšija, te na problematične zone (kao što je npr. gomila komposta), kojima treba poseban prostor gde bi bile sakrivene. U svakom slučaju, možete s pravim znanjem napraviti privlačno dvorište, na koje možete biti ponosni. Pokušajte poštovati želje i vizije svih članova porodice. Pritom vam mogu pomoći sledeća pitanja:
 
Imate li decu?

U tom slučaju planirajte siguran prostor za igralište, koji neće biti težak za održavanje. Mala deca su najčešći korisnici dvorišta. Osim različitih igračaka, kao što su ljuljaška, prostor s peskom i konstrukcija za penjanje, oblikujte još i veliku travnatu površinu, koja će okružiti nezahtevne i robusne biljke. U blizini nikako ne bi smelo biti grmova s trnjem ili s osetljivim cvetovima. Isto tako, najbolje se potpuno odreći otrovnih biljaka kao što su tisa, obični zanovetak, tuja ili Euphorbia cyparissias.

Volite li cveće?
Ako volite cveće, neka izmenu godišnjih doba prati bujno cvetanje. Pritom uzmite u obzir vreme cvetanja pojedinih biljaka, te njihove kombinacije boja. Cveće je najbolje posaditi u blizini terasa, prozora i prostora za sedenje. Za vazu su najprimerenije Hemerocallis, ivančice, Nepeta cataria, lavanda, sikavica, astre, Gypsophila paniculata, različite trave, te Achillea filipendulina.
 
Ako ste praktičan tip:

Ukoliko svoje vreme najradije provodite na terasi ili na prostoru za roštilj, neka vaše dvorište ne bude previše zahtevno za negu. U tom slučaju planirajte lozu, koja će služiti svim namenama, te nezahtevne biljke puzavice i grmove. Trajne biljke su višegodišnje i ne zahtevaju toliko nege kao letnje cveće, koje treba svake godine iznova posaditi i potom odstraniti.

Mnogim ljudima je povrće i voće iz njihove bašte posebno važno.

Bašta s povrćem iziskuje puno sunca. Ukoliko je moguće, neka bašta bude blizu kuće, a možete je kombinovati i sa posađenim začinima. Ako je vaša parcela na severnoj strani uzvišenja, pokušajte napraviti terase, čime dobijate ravnu površinu, te povećavate obasjanost suncem.


Ukoliko ste pravi oduševljenik prirodom, najviše će vas usrećiti prirodno dvorište s travnjakom i cvećem, te malim ribnjakom. Iako pazite, ako imate malu decu, ribnjak je za njih posebno privlačan i treba ga ograditi ili pokriti rešetkom. Prirodno dvorište zahteva više nege nego što mislimo i nije primereno porodičnom dvorištu. U prirodno dvorište s domaćim rastinjem možemo posaditi bazgu, lesku, šipak, javor, bukvu, brezu, vrbu, Sorbus aucuparia i mnoge druge.

Na kraju najčešće izaberemo svojevrsnu kombinaciju dvorišta za ukras, korišćenje i igru. Za celo dvorište planirajte oko 10% troškova koje ste namenili gradnji kuće. To vam se na prvi pogled može učiniti mnogo, ali pomislite na sve one lepe sate koje ćete provesti po dvorištu.

Važno je poštovati sve zakonske odredbe, kao što su građevinski nacrti i minimalna udaljenost drveća od susedne pracele. U nekim slučajevima, komšije mogu zajedno urediti svoje parcele i tako dobiti veću površinu. Zajednički uređeno igralište za decu ne štedi samo troškove, već donosi deci dodatno veselje.

Kada se odlučite gde će se šta da se nalazi po dvorištu, možete započeti sa skicom svog budućeg dvorišta. U prvoj fazi planiranja može vam biti od velike pomoći gruba skica dvorišta, te na njoj naznačeni najvažniji elementi. Vizualizujte svoje planove.

Cevi za zalivanje mogu da zamene okvir oko gredica, uže može označiti stazice i živu ogradu, metle mogu da simbolizuju grmove, veliko grmlje može biti označeno kartonskim kutijama, a građevinskim kolicima mogu se zameniti kante za otpatke. Poslužite se ovim predmetima kako biste ih premeštali po dvorištu dok ne nađete pravi raspored. Pritom pripazite na smer neba i vetra, kao i na to gde kuće i drveće bacaju svoje senke. Uzevši sve to u obzir, nacrtajte koliko je moguće detaljniji nacrt, te u njega upišite klimatske uslove.
 
 

Uređenje dvorišta

Primenjujući ove savete, možete gotovo sve poslove (izuzev nekoliko izuzetaka) napraviti sami i pritom puno uštedeti. Ukoliko ste početnik, počnite s manjim projektima na kojima možete prikupiti iskustvo, pa onda možete da se prihvatite i težih poslova.

Pri izvođenju svojih projekata sledite sledeći redosled: postavite i izgradite elemente kao što su ribnjak, puteljci, zidovi, gredice, prostor za sedenje, pergola i igralište, planirajte sistem za navodnjavanje, obavite sve poslove sa zemljom, napravite plan sadnje i odaberite biljke, posadite drveće, ugradite sistem za navodnjavanje, posejte travu, posadite ili posejte ruže i povrće.

 



Postavljanje dvorišnih stazica

Dvorišni puteljci omogućuvaju nam da prolazimo dvorištem u svako godišnje doba bez zaprljanih cipela, a osim toga čuvaju naše biljke. Puteljke planirajte tako da logično povezuju različite delove dvorišta. Neka krivine budu utemeljene, jer ćete u protivnom brzo početi praviti prečice preko trave. Potrebno je planirati blagi pad u jednom smeru. Kod gradnje treba paziti i na pravu dubinu od 60 cm. Neka podloga bude nešto šira od same staze, kako bi voda mogla da otiče, a trava ne bi previše brzo zarasla stazu.

Podloga je najčešće napravljena od šljunka i drobljenog kamena, te posteljice od sitnoga peska. U podlogu se polažu izabrane ploče, dok se prostori među njima ispunjavaju peskom. Tako napravljeni putevi nisu pogodni za vožnju automobilom (osim u nekim slučajevima npr. kvalitetniji behaton elementi, betonske ploče i slično). Dvorišne staze možete napraviti i od drugih materijala kao što su pirodni kamen, beton, ploče, šljunak, drobljeni kamen, impregnirano drvo, kao i drobljena ukrasna kora. Svi materijali imaju svoje prednosti i mane. Tako je prirodni kamen vrlo skup, drvo kada je mokro klizi, a u šljunku izraste korov.

Postavljanjem određenih elemenata možemo naglasiti i ulepšati određene delove dvorišta. Poglede trajno privlači razno drveće i grmlje, naročito drveće neobičnog oblika ili cveća, te četinarsko drveće i ono koje je posebno zanimljivo u jesen, npr. viseća vrba, viseća bukva, pavlovnija, ukrasna trešnja, ukrasna jabuka, crvenocvetni glog, Viburnum opulus sterile, tisa, Juniperus, crvenolisna ukrasna trešnja, ukrasna šljiva, bukva i leska, te šarenolisni američki javor.

Leti možete postaviti prenosne elemente, kao što su biljke u posudama i sl. U jesen nam grmlje intenzivne boje listova produžuje sezonu u dvorištu. Zimi poglede privlači četinarsko drveće i grmlje. Pažnju možete privući i predmetima kao što su vaze i skulpture.

 


Prolazi od cveća

Prolaze možemo napraviti od rešetkaste drvene, žičane, metale ili plastične konstrukcije, oko koje se omotavaju biljke puzavice. Pritom je važno osigurati dovoljnu visinu i širinu, kako bismo uprkos bujnom rastinju bez teškoća mogli prolaziti kroz prolaze. Ukoliko koristimo drvo, ono mora biti dubinski impregnirano.

Kao puzavice su primerene puzajuće ruže, Clematis, glicinija, Polygonum Aubertii, sitno pasje grožđe, divlja loza, puzajuća hortenzija i bršljan.

Ostrva od cveća unose u dvorište raznolikost i dele ga na odvojene prostore. Napravite ih tako da gredicu povisite s nešto humusa i obrubite je kako se zemlja ne bi ispirala na put ili na travu. Šest nedelja nakon sadnje biljke pođubrite, a u razdoblju suše ih zalivajte.

Tlo pokrijte usitnjenom korom ili šljunkom, dok ih biljke ne prerastu. Kako biste od mraza zaštitili osetljive biljke, pokrijte ih, a oko trajnih biljaka, te drveća i grmlja naspite kompost. Pazite na to da uvek cveta barem jedna biljka, te da boje cveća budu usklađene. Ruže različitih veličina možete povezati travama, a na ivicu možete posaditi baršunaste trajne biljke.

 

 

Visoka gredica

Ovde se radi o posebnim oblicima gredica. Podignuta gredica namenjena je pre svega prostorima na kojima imamo problema s tlom (stalna vlaga, kiselo tlo). Uredimo je u stabilnom drvenom okviru (npr. stari železnički pragovi). Visoke gredice posebno su plodne, biljke uspjevaju bolje i ranije dozriju.

Erozija. Kod dvorišta na padini možemo različitim radnjama sprečiti eroziju tla. Tako npr. možemo zasaditi grmove, trajne biljke ili zimzelene pokrovne biljke, postaviti zidove od kamena ili palisadnog drveta ili pak upotrebiti kamena korita. Osim terase, puno veselja može nam doneti i dvorišna klupa, koju smo postavili na idiličnom mestu, okruženom mirisnim cvećem, ili pak od vetra zaštićen dvorišni paviljon. Voćke, puzajuće biljke i grmlje možete uzgajati na potpornju u obliku luka. Ne samo da tako možete imati bogati rod, već je i lepo za videti.

 

Kamena bašta

Neke biljke nalaze u kamenoj bašti idealne uslove za rast. Kamena bašta unosi čar alpskih krajeva u Vaše dvorište. Kamenu baštu đubrimo malo ili uopšte ne đubrimo.

Tlo bogato humusom pomešamo sa peskom. Najbolje je upotrebiti kamenje pronađeno u okolini. Upotrebite radije manje velikog, nego puno malog kamenja.Odreknite se snažno rastućih trajnih biljaka, jer one potiskuju male i sporo rastuće alpske biljke. Nezasađenu površinu prekrijte peskom ili drobljenim šljunkom. To nudi alpski utisak i sprečava rast korova.
 

Žive ograde za zaštitu od buke

Žive ograde štite od buke i zbog toga u određenim krajevima imaju veliki značaj, kako za kuću, tako i za dvorište. Takve žive ograde trebaju puno prostora, jer ih za optimalan učinak treba posaditi u dva reda. Učinak ublažavanja buke razlikuje se od biljke do biljke.

U svakom slučaju, posadite velike biljke koje zimi imaju gusto lišće. Kako bi živa ograda nudila zaštitu i zimi, izaberite zimzelene biljke. Pazite i na uslove koje mesto sadnje nudi samim biljkama. U obzir dolaze npr. Ilex Aquifolium, rododendron, španska bazga, forzicija, crveni glog i grab.

Drveće u principu možemo saditi u jesen ili u proleće, ali je jesenja sadnja bolja od prolećne, jer se tako sitno korenje oblikuje već u jesen, pa biljka u proleće počinje snažno rasti. Neka rupa u koju sadite bude veća od korenskog grumena, kako bi korenje raslo u mekšu, rastresitu zemlju. Dno rupe potrebno je prograbljati. Koren mora biti vlažan i savitljiv. Grane treba skratiti za 1/4 dužine, a korenje blago podrezati. Žičanu korpu oko korena ne treba odstranjivati, jer će ubrzo zarđati u zemlji. Folija u koju je obično zavijen koren, obično se isto tako raspadne u zemlji.

Koren namočimo u tekuće blato, u koje smo dodali supstancu koja podstiče stvaranje i rast korenja. Biljku zatim postavimo u rupu i napunimo je poboljšanom zemljom. Na kraju postupaka biljku zalijemo i zemlju dobro utabamo.

Nadamo se da će Vam ovi saveti biti od pomoći u kreiranju sopstvenog kutka zelenila.

 


Izvor


Article viewed 23049 times



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak