Posle Narcisove smrti, došle su Drijade – gorske vile – i videle da se jezero pretvorilo u vrč slanih suza. „Zašto plačeš?” – pitale su ga. „Oplakujem Narcisa”, reče jezero. „Ah, ne čudi nas što oplakuješ Narcisa. Mi smo stalno po šumi trčale za njim, ali ti si jedino imalo prilike da izbliza posmatraš njegovu lepotu.” „Narcis je bio lep?” – upita jezero iznenađeno. „Ko bi to mogao znati bolje od tebe? Na tvoje se obale svakog dana naslanjao”, odgovoriše Drijade. Jezero je na trenutak zaćutalo, a zatim reklo: „Oplakujem Narcisa, ne zbog njegove lepote, već zato što sam, svaki put kada bi legao na moje obale, mogao da vidim kako se u dubini njegovih očiju oslikava moja vlastita lepota.”
U ovom svetu opsednutom lepotom i mladošću, legenda o Narcisu danas je aktuelnija nego ikada i u bukvalnom i u simboličkom smislu. Kao da to nije dovoljno, sa svih strana smo „opkoljeni” glatkim reflektujućim površinama koje nas mame, nepogrešivo hvatajući naš odraz: zgrade se sve više prave od stakla i metala, automobili su lakirani i sjajni, tu su izlozi prodavnica pored kojih svakodnevno prolazimo, zidovi, podovi i stubovi luksuznih prostora, pultovi, stolovi, ormani...
Ogledalo je postalo ne samo simbol naše potrebe da budemo lepi (i da to redovno proveravamo) i okruženi lepim stvarima, već je samo po sebi dekorativno – praktičan detalj u prostoru u kome živimo i radimo. S ovim, danas neophodnim elementom enterijera možemo se domišljato poigravati i dobiti zanimljive efekte, igre oblika i boja u prostoru, ali i lukavo prikriti neke njegove nedostatke.
Ogledalo u predsoblju pre svega je funkcionalno: to je mesto na kome proveravamo izgled pri izlasku iz stana, pa treba da bude dobro postavljeno i dovoljno veliko da možemo da vidimo celu figuru. Istovremeno, ono je odličan način da vizuelno povećamo ovaj obično skučeni deo stana, za šta je potrebno odabrati i adekvatnu rasvetu. Ogledalo maksimalno reflektuje svetlost i udvostručava dubinu prostorije, pa ako je ona izdužena, dobro ga je postaviti na širi zid.
Budući da daje dubinu svakom prostoru, pogodno je za optičke varke, što mudro koriste dizajneri javnih prostora, kao što su kafići, klubovi, diskoteke, čekaonice... Ono se postavlja na vrata prostorija, ormana i komoda, nekadašnji klasičan ukus imućnih nalagao je da stoji iznad kamina, a u luksuznim vilama savremenih prepotentnih filmskih zvezda jedno od omiljenijih mesta za ogledalo nalazi se iznad kreveta – sve u službi hedonizma i raskoši.
S obzirom da ono u sebe „prima” prizor pred kojim se nalazi, lepo ga je postaviti nasuprot otvorenom prozoru ili terasi kroz koju se vidi zelenilo, te tako, ako ambijent to dozvoljava, uz pomoć trika uvesti i malo prirode u stan. Iako tu nije funkcionalno neophodno, u dnevnoj sobi može vrlo lepo da izgleda ako ga tretiramo kao sliku na zidu. Zato je zanimljivo kad se ogledalo postavi naspram omiljenog prizora, jer ono tako postaje slika, i to dinamična, koja se može menjati, te tako oživeti ambijent.
Danas je izbor ogledala neograničen: od onih s kabastim, rezbarenim, stilskim metalnim ramovima, s rustičnim, drvenim i okvirima u duborezu, preko šarene igre staklića, plastike, kovanog gvožđa i drugih materijala, do krajnje svedenih i modernih, bez rama, i to najrazličitijih pravilnih i nepravilnih oblika – samo treba da odlučite koji se najbolje uklapa u vaš prostor.
Uvek je lepo kada se u blizini ogledala nađu ukrasne biljke, dekorativna skulptura, po neki zanimljiv detalj, prijatno i efektno osvetljenje. Ako je pažljivo odabrano i postavljeno, ono deo stana u kome se nalazi zaista čini reprezantativnim, jer s njim svaka lepa postavka postaje prava mala scenografija. Zato povedite računa da to bude neki lepo aranžiran prizor u kome najviše uživate i priuštite mu to zadovoljstvo da se, kao tragičan, prelepi Narcis, ogleda u sopstvenoj lepoti. A samom ogledalu da mu, možda, uzvrati istom merom.
