Prostor po ukusu zaposlenih - bolji poslovni rezultati

eMagazin
Prostor po ukusu zaposlenih - bolji poslovni rezultati


Većina od nas provodi na svojim radnim mestima veći deo dana. Na posao odlazimo u ranim jutarnjim časovima, a napuštamo ga kada već pada veče. Zbog toga je veoma važan ambijent u kome provodimo toliko mnogo vremena. Psiholozi dovode u vezu radni ambijent sa produktivnošću, motivacijom za rad i zadovoljstvom na poslu. Radni ambijent može da bude i jedna od preventivnih mera za ublažavanje profesionalnog stresa.



Teskoba malih prostorija

Istražujući najpogodniji radni ambijent psiholozi su izdvojili neke uslove koji moraju da budu poštovani prilikom kreiranja takvog ambijenta. Jedan od prvih uslova je veličina radne prostorije i broj osoba koje koriste tu prostoriju. Istraživanja pokazuju da se u prostorijama u kojima duže boravi veći broj ljudi razvijaju napetost i sklonost ka ispoljavanju ljutnje i besa. Takođe, od značaja je i razmak koji postoji među radnim stolovima. Fizička udaljenost među zaposlenima bitna je za očuvanje osećanja autonomije. Postoje istraživanja koja govore da razmak među ljudima koji ostvaruju poslovne kontakte ne treba da bude manji od 120 cm. Manja razdaljina asocira na intimnost i može kod mnogih ljudi da budi teskobu. Ukoliko priroda posla ili objektivni uslovi onemogućavaju da manji broj ljudi bude u istoj prostoriji, korisno je takvu veliku prostoriju ispresecati manjim, intimnijim prostorima u kojima se nalaze niski stočići i fotelje. Ovakvi prostori ne koriste se nužno samo za predah zaposlenih. U takvom, intimnijem ambijentu mnogo je bolje voditi i neke poslovne razgovore. Jer, pisaći sto, koji nužno deli zaposlenog od nekog poslovnog partnera, predstavlja neku vrstu ne samo fizičke već i psihološke barijere koja može da ometa poslovne razgovore i dogovaranja. Isto tako, korisno je da pored velike prostorije u kojoj radi veći broj zaposlenih, postoji i neka manja prostorija u kojima je moguće predahnuti, popiti kafu, pojesti sendvič, porazgovarati. Sve to zadovoljava čovekovu potrebu za intimnošću.
 
Što se tiče uređenja prostorije, najbolje je da rukovodioci obezbede osnovni nameštaj, a da se uređenje prostorije prepusti onima koji u njoj borave. Ali, i tu moraju da postoje neka pravila. Većina zaposlenih je sklona da radni prostor pretrpava saksijama sa cvećem, fotografijama najbližih, lošim reprodukcijama. Jasna pravila, koja mogu biti doneta u dogovoru sa zaposlenima, mogu ovo da spreče.

Uticaj na motivaciju

Pored veličine prostorije, rasporeda pisaćih stolova, broja ljudi u istom radnom prostoru, dobar radni ambijent podrazumeva i dobre mikroklimatske uslove, adekvatno osvetljenje, buku koja ne prelazi granicu dozvoljenog.

Obezbeđivanje adekvatnog radnog ambijenta može da utiče i na motivaciju zaposlenih. Koliko je ova motivacija važna istakao je još pre petnaestak godina predsednik kompanije „Nestle”. Na jednom sastanku on je rekao: „Svaka kompanija danas zna kako da vodi kampanje ekonomske propaganda i kako da gradi fabrike. Rukovodioci proizvodnje (koji prate proizvod od zamisli, preko proizvodnje do plasmana) u većini kompanija dobijaju isto obrazovanje kao i ljudi tog kova u „Nestleu”. Zbog toga, ako želimo da osvojimo prednost od pet odsto nad konkurencijom moramo se osloniti na psihološke činioce. Naši ljudi moraju biti upravo toliko više podsticani da „grizu” posao. A to je upravo onaj višak vrednosti potreban „Nestleu”.

Ali, izgled i funkcionalnost radnog prostora je samo jedan od faktora koji može da se dovede u vezu sa produktivnošću. Druga dva faktora odnose se na dobre interpersonalne odnose među zaposlenima i stil rukovođenja u kompanijama. Dobri interpersonalni odnosi i dobra radna atmosfera postižu se razvijanjem nekih korisnih veština komunikacije: pregovaranje, konstruktivno komuniciranje, razumevanje i razrešavanje konflikata, rad u timu. Ove veštine zaposleni treba da stiču na posebno organizovanim seminarima. Ovakvi seminari, pored korisnih znanja i veština koja se na njima stiču, jačaju grupnu koheziju među zaposlenima i jačaju lojalnost prema firmi. Zaposleni kojima je omogućeno da se edukuju na seminarima često ovo doživljavaju i kao poruku da su vredni da se u njih ulaže i da kompanija računa na njih. Naravno, bilo bi veoma dobro da i rukovodstvo kompanije učestvuje na takvim seminarima. To se, nažalost, uglavnom ne događa i na taj način se propušta prilika da se poboljšaju međuljudski odnosi u kolektivu.

Stil rukovođenja u kompanijama može biti različit. Uglavnom se izdvajaju tri stila: autoritativni, demokratski i tzv. liberalni sti ili stil „opuštenih dizgina”. Smatra se da je autoritativni stil jedino koristan u situaciji kriza, a da demokratski stil rukovođenja povećava produktivnost i zadovoljstvo na radu. Konačno, kakav je stil rukovođenja u jednoj kompaniji moguće je videti iz izgleda prostorija u kojima se radi.

Ljudi daju koliko u njih ulažemo

Radni ambijent, međuljudski odnosi i stil rukovođenja predstavljaju osnovne faktore produktivnosti i dobre motivisanosti zaposlenih. Ovi faktori, uvek isprepletani i međusobno povezani, kriju u sebi poruku da se od ljudi uvek može dobiti samo onoliko koliko smo spremni da u njih uložimo. Mudri rukovodioci spremni su da ovakvu poruku na pravi način čuju

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak