POPLOČAVANJE
Popločane površine – staze i terase za sedenje, čine kontrast zelenim površinama koje su duša vrta. Postoje dve vrste staza. Prve su funkcionalne, one koje se često koriste, koje vode od dvorišne kapije do kuće ili povezuju glavne delove dvorišta. One se vode najkraćim mogućim putem i treba da imaju dovoljnu širinu, najmanje 120 santimetara. Popločavaju se čvrstim materijalima poput kamenih ili betonskih ploča i opeke. Druga vrsta staza su one ležerne, koje se planiraju tako da nas uspore ili zaustave, da nam usmere ili zadrže pogled. One mogu biti uske i krivudave, posute ukrasnim šljunkom ili isprekidane.
Terase se obično popločavaju uz kuću, međutim, ako je dvorište orijentisano ka severu, ova površina je uglavnom u senci. Tada je povoljnije nekonvencionalno postavljeno sedenje, u zadnjem delu dvorišta. Malo dvorište može biti efektno i kada je uglavnom popločano sa malim zelenim „otvorima”. Ovakvo rešenje je savremeno i lako za održavanje. Česma, skulptura ili neki drugi akcenat u prostoru oplemeniće ravnu površinu. Promena pravca ili teksture popločavanja takođe je može učiniti dinamičnijom.
PERGOLA
U vrelim letnjim danima hladovina je dragocena. Sada je pravi momenat da se isplanira i napravi senovita oaza. Pergola pruža oslonac biljkama penjačicama, stvara senku i dodaje dvorištu „treću dimenziju”. Ona može da stoji samostalno ili uz objekat. Slobodnostojeća pergola potpuno transformiše dugačku putanju, koja inače izgleda monotono, pretvarajući je u fascinantan zeleni tunel. Postavljena u sredini vrta, ona ga deli na celine i dodaje prostoru dinamičnu i misterioznu notu.
Pergola koja je naslonjena uz kuću stvara zasenčenu verandu, a štiti od vrućine i unutrašnji prostor na koji se nadovezuje. Kada natkriva veću površinu, pergola zapravo formira pravu sobu na otvorenom – intiman kutak za sedenje i uživanje. Uobičajeni materijal je drvo, mada pergole mogu da se naprave i od drugih materijala, poput bambusa, metalnih konstruktivnih elemenata, betona ili njihovih kombinacija. Vertikalni elementi moraju biti u stanju da ponesu težinu konstrukcije. Dimenzije i međusobno rastojanje greda određeno je količinom svetla koje želimo da propustimo.
ZELENILO
Održavanje vrta je prijatna razonoda, ali i posao koji iziskuje vreme. Uređenje dvorišta treba planirati imajući u vidu slobodno vreme kojim raspolažemo da bi se postigao dobar balans između rada i uživanja.
Kada je zelenilo u pitanju, siguran izbor koji čuva vreme čine višegodišnje biljke koje veći deo godine lepo izgledaju i otporne su na nepovoljne uslove. Trava, žbunaste vrste i četinari su u tom smislu idealni, a uz to mogu lepo da se kombinuju. Lale, zumbuli, narcisi i druge lukovičaste vrste su „magični sastojak” koji će uneti život u vrt, a jednom posađene cvetaju više godina. Biljke koje cvetaju u različito doba godine smenjuju se u lepoti i svežini, što treba imati na umu pri izboru.
ATMOSFERA
Dvorište nije dvodimenzionalna slika koju vidimo kroz prozor. Ono je trodimenzionalni prostor koji treba da nas izmami da izađemo napolje i istražujemo. Zato ga ne treba planirati tako da se celo sagledava jednim pogledom iz dnevne sobe. Visoko rastinje, trelis, zidići, stvaraju prepreke koje nas mame da otkrijemo šta je iza i omogućavaju nam da stvorimo različite ambijente. Nagoveštaji u vidu otvora u pregradi, uskog prolaza koji otvara pogled ka dubini vrta ili vijugava stazica, sugerišu da ima još toga da se vidi i doživi.
Detalji lako mogu da promene utisak koji vrt stvara. Saksije i kontejneri za cveće u živim bojama mogu dodati šarm i iznenađenje u zeleni ambijent. Mozaik od izlomljenih pločica ili raznobojnog šljunka je uvek zabavan akcenat. Čak i nov stolnjak i nekoliko sveća na dvorišnom stolu unose promenu i svežinu.
