Za oblikovanje cvetnjaka koristimo jednogodišnje i višegodišnje cvetne vrste. Jedno­godišnje vrste se zovu još i sezonsko cveće, čije su naj­zna­čajnije karak­teristike: bogatstvo boja cvetova i njihovo trajanje od pro­leća do jeseni. Ujedna­če­nost porasta i intenzitet boja, kao i mogućnost stva­ranja "cvetnih tepiha" od poje­dinih vrsta sezonskog cveća omogućili su nji­hovu široku primenu pri formiranju partera klasičnih vrtova. Ono se odli­čno podvrgava oštrim linijama određenih geometrijskih oblika: pra­vo­uga­onih, u vidu leja, rabatni, različitih dužina i ši­rina (0,80-1,40 m) ili više oblih kao rondele, kružne ili elipsaste (sl.). Ono se upotrebljava u žar­di­njerama na terasama i balko­ni­ma, u vazama i raznim drugim po­sudama i dr. Prilikom izbora mesta za formiranje cvetnjaka treba voditi računa da je ve­ćini cvetnih vrsta potrebno mnogo sunca, najmanje pola dana. Cvetne vrste nerado rastu u senci drveća; čak i među perenama je malo onih koje podnose senku. Zemlja na kojoj se podiže cvetnjak treba da bude prvoklasna, da se lako obrađuje, da nije su­više peskovita, ni gli­novita.
Da bi stvorili privlačnu cvetnu kompoziciju treba da znamo: vreme i duži­nu tra­janja cvetanja, boju cvetova, visinu i oblik bokora, kao i biološke i eko­loš­ke osobenosti svake vrste. Važan značaj imaju i uslovi pod kojima se jedna cvetna kompozicija sagledava. Takođe je važno cvetne aranžmane ne rasturati po celom slobodnom prostoru, već ih grupisati na dobro izabrana mesta gde se želi nagla­siti neki kompozicioni elemenat (te­rasa, mesto za odmor, ulazi, glavna staza i dr.).
            Pri korišćenju cvetnih elemenata i formiranju cvetne kompo­zicije treba vo­diti računa o usklađivanju njihove boje sa ostalim ele­mentima u vrtu (trava, lišće, ka­men, beton i dr.). Cvetne kombi­nacije su mnogobrojne i u velikoj su zavisnosti od mno­gih fakto­ra, kako pri­rodnih, tako i stvorenih.
            Osnovne boje ambijenta treba da budu u skladu sa tonalitetom cvetnog dekora: četinarima sivo zelene ili plavičaste boje odgovaraju narandžasti i žućkasti tonovi, purpurnom i bronzanom lišću pristaju svelte nijanse žute boje, dok se tamnozelena boja drveća slaže sa ruži­ča­stom i žutom, pa sve do naranxaste i crvene boje cvetova.
            Vreme cvetanja i njegova dužina trajanja imaju ogroman praktičan značaj. Za korišćenje u vrtu su privlačne one vrste koje imaju produ­že­ni period cvetanja, zatim one vrste kod kojih jedan cvet traje kratko, ali biljke obrazuju veliki broj cve­tova, koji se otvaraju postupno (Lupi­nus, Tritoma, Tradescantia) i one čiji su cve­to­vi mali, ali se obrazuju pos­tupno i u velikom broju (Ipomea, Portulaca).
Na koji način će biti oblikovane cvetne grupe zavisi od stila vrtne kom­po­zicije. U vrtovima klasičnog stila cvetne grupe formiraju određene geometrij­ske oblike. Razli­či­tim vrstama sezonskog cveća oblikuju se cvetni parteri, arabeske i tematski cvetnjaci. Najčešća primena sezonskog cveća je sadnja u leje , koje su uok­vi­rene tra­v­nja­kom, a idu duž staza ili su u sastavu cvetnog partera, kada su oivičene bor­durom (od ukrasnog šimšira, na primer). Travni okvir ne treba da bude uži od 80 cm. Rastojanja koja su potrebna za većinu vrsta sezonskog cveća obično su od 25 - 40 cm, a minimalna širina leje treba da bu­de između 1,0 do 1,60 m. Ako se even­tu­al­no prave i bordure onda se širina le­je povećava za 20 cm sa sva­ke strane.
Da bi se u našim uslovima obezbedio što duži period cvetanja može se sme­njivati tri kombinacije sezonskog cveća u toku jedne vegetacione peri­ode.