Skulpture u vrtu imaju ulogu fokusa i detalja. To znači da treba da budu uočljive, atraktivne i da naglašavaju stil i atmosferu vrta. One ne treba da dominiraju vrtom. Treba da budu vidljive iz manje više svih uglova u vrtu, ili iz kuće, ali da pritom ne dominiraju scenom. Treba izbegavati centrično postavljanje skulptura, osim u geometrijskom vrtnom stilu. Po svojoj osnovnoj funkciji skulpture su detalji visoke vizuelne energije pa ih s tim u skladu treba i postavljati. Skulpturu u vrtu treba postaviti samo ako je u pitanju originalno, vredno umetničko delo. Sitne proporcije skulpture samo još više ustitnjavaju prostor, teško su uočljive i deluju beznačajno. Treba pronaći skulpturu optimalnih dimenzija, koja može da odgovori na svoju osnovnu funkciju.
Pri postavljanju skulpture mora se imati u vidu efekat koji će ona imati na celokupnu vrtnu kompoziciju. Skulptura može naći svoje mesto u predvrtu, ili na prostoru predviđenom za odmor, odnosno u delu vrta koji se sa njega može videti.
Skulptura ne treba da zbunjuje i izaziva nemir, već da privlači pogled na određeni deo vrta, ili prijatno iznenađuje, pojavljujući se iznenada, poluskrivena u zelenilu. Skulptura osvetljena na odgovarajući način postaće privlačan detalj i tokom večeri i često u potpunosti izmeniti doživljaj prostora.
Kakav će ekekat skulptura imati zavisi od njenog fona. Ona takođe može da objedinjuje različite biljne grupacije koje je okružuju, ističući njihovu liniju, oblik, teksturu i boju, formirajući tako skladnu kompozicionu celinu.
Pri postavljanju bilo kakvih ukrasa u vrtu treba biti veoma obazriv, jer njihov broj treba da bude sveden na takvu meru da doprinese lepoti vrtnog prostora .
Izbor skulpture za vrt je ličan, ali postoje određeni uslovi koji se moraju ispuniti. Ona mora da bude odgovarajuće veličine, primerene prostoru gde će biti postavljena, i dovoljno efektna, ako se gleda iz daljine. U malom vrtu umesto skulpture mogu da budu postavljene vaze od kamena ili terakote ili razne vrste žardinjera.
Izbor skulpture treba da bude usaglašen i sa stilom u kome je vrt projektovan. Odslikavanjem skulpture na vodenoj površini postiže se dodatni efekat.
Vrtni nameštaj predstavlja finalni element u uređenju vrtnog prostora. Brižljivost pri njegovom izboru ne treba da bude manja od one sa kojom se bira kućni nameštaj. On treba da se bojom, oblikom i materijalom uklopi u svoje okruženje, a ujedno treba da bude funkcionalan i komforan. Da bi nameštaj odgovorio na funkcionalne zahteve prvo treba saznati da li vlasnik radi ili piše napolju, da li često obeduje u vrtu, da li ima dece kojoj treba obezbediti opremu za igru ili je sve što klijent zahteva samo klupa na kojoj može da se opusti i odmori ili sto pored kuhinje na kome može da pripremi hranu. Sledeće pitanje koje se postavlja je da li će nameštaj u vrtu biti tokom cele godine ili samo privremeno. Ukoliko je planiran da se u vrtu nalazi stalno, a obzirom na problem nedostatka prostora, uputno je vrtni nameštaj ugraditi u samu vrtno-arhitrektonsku strukturu.
Pod vrtnim nameštajem se najčešće podrazumevaju razni oblici i vrste stolova, stolica, ležaljki, klupa i suncobrana koji se u vrtu koriste. Njegov izbor u prvom redu zavisi od stila kojim je vrt komponovan. Takođe treba da je trajan, odnosno otporan na spoljašnje uslove sredine, prvenstveno klimatske.
Ako vrtni nameštaj treba da služi za obedovanje, treba da bude postavljen bliže kući, na terasi ili obližnjem mestu za odmor. Takođe, ovaj prostor treba da je dovoljno prostran za nesmetano komuniciranje oko stola. Kakvi oblici vrtnog nameštaja će se koristiti u vrtu zavisi i od starosnog doba članova porodice. Starije osobe zahtevaju posebnu udobnost i određenu visinu vrtnog nameštaja, dok će mlađe osobe biti zadovoljne i nižim stolicama, kao i visećim ležaljkama, koje se, ako za to postoji mogućnost, vezuju između dva drveta u vrtu.
Vrtni nameštaj se izrađuje od različitih materijala. Vrtni nameštaj napravljen od drveta je pogodan, jer se može prilagoditi raznim vrtnim stilovima.. Drvo pastelnih boja dobro se uklapa u neformalni pejzažni stil, dok plastika i metal bolje izgledaju u urbanom okruženju, Ovo dakako nije pravilo i zavisi od konkretnog slučaja i pre svega forme nameštaja. Vrtni nameštaj se često koristi kao jaka i jasna veza između unutrašnjosti i spoljašnosti, posebno kod malih prostora. Ova veza može se ostvariti kroz boju ili vrstu nameštaja, isti stil ili samo uz pomoć jedne stolice. Bitno je obratiti pažnju i na udobnost nameštaja.. U svakom slučju treba da odgovara karakteru i životnom stilu korisnika.
U pojedinim delovima vrta mogu se postaviti klupe, pokretne ili ugrađene, sa kojih se pruža lep pogled na vrt ili neke zanimljive prizore u daljini. Ugrađenim vrtnim nameštajem se često štedi prostor, a u isto vreme se mogu naglasiti neki kompozicioni elementi u vrtu. Klupe se mogu formirati i u okviru niskog potpornog zida ili oko prostora na kojem je izgrađeno otvoreno ognjište.
Nameštaj se može i nadograditi na već postojeću strukturu. Zidić oko postojeće vodene površine može poslužiti za sedenje kao i bilo koji drugi, najčešće potporni zid. Ukoliko visina zida ne odgovara ovoj nameni moguće je redukovati nadograđenom strukturom. Slično se može iskoristiti bilo koja promena terena.
Postavljanjem jastučića na stolice, klupe i ležaljke, omekšaće se čvrste površine i prostor obogatiti bojama.
Od velikog izbora vrtnog nameštaja koji se danas nudi lako se može izabrati onaj koji će se najbolje uklopiti u svaki pojedinačni vrt i zadovoljiti sve tražene uslove.
U vrtnu opremu spadaju i svi elementi koji se mogu naći u okviru prostora namenjenog igri dece.
Ukoliko postoji veće drvo može se iskoristiti slobodan prostor ispod njega. Oko njegovog stabla može se ograditi klupica, na njegovu granu može se okačiti ljuljaška ili na njemu napraviti kućica za decu. Ukoliko se projektuje neki od elemenata koji služe za igru dece, treba to uraditi tako da kada deca odrastu možemo da prenamenimo takav element. Ako je to recimo peščanik, kasnije može da se prêtvori u vodenu površinu, prostor za sedenje, postolje za skulpturu ili žardinjeru.
Drugi detalji u vrtu
Pored vrtno-arhitektonskih elemenata i vrtnog nameštaja, u vrtu se mogu naći još neki detalji koji imaju upotrebnu vrednost, a istovremeno su i ukras vrta, što zavisi od načina njihove izrade.
Kućice za ptice i kućica za pse se mogu postaviti na nekom pogodnom mestu u vrtu.
Žardinjere mogu imati dvostruku ulogu. Zbog različitih cvetno i lisno dekorativnih biljaka koje se u njima nalaze, često mogu da reše problem ograđivanja terase, regulisanja manjih visinskih razlika i da budu završnica vrtnom zidu. One mogu biti izrađene od različitih materijala: kamen, beton, opeka, drvo, što zavisi od osnovnog materijala sa kojim se sjedinjuju.
Obzirom na nedostatak prostora posude i saksije su nekada jedini način da se biljke uvedu u dati prostor. Kod njihovog izbora treba obratiti pažnju na to da se njihove proporcije usklade sa proporcijama biljaka, ali i forma i boja jednih u odnosu na druge. Ove posude takođe treba uskladiti sa okruženjem. Još jedna dobra osobina je što su prenosive pa se po potrebi i želji mogu premeštati. Posude i saksije mogu biti od različitih materijala: keramike, kamena, plastike i dr. One ostaju napolju i preko zime, pa treba da su otporne na mraz.
Ozidana otvorena ognjišta i razne vrste pokretnih roštilja su veoma lep i koristan detalj u vrtu. Postavljaju se samostalno na travnjaku ili se vezuju za zidove, kuću, terasu ili ogradu. Takođe su u vrtu vrlo često prisutne i česme, pumpe, koji su utilitarni objekti, ali mogu da budu i vrlo dekorativni.
Vrtno osvetljenje
Vrtno osvetljenje omogućava nam maksimalno iskorišćavanje vrta. Pored toga što će obezbediti bezbednije kretanje po vrtu i njegovo korišćenje i tokom noći, adekvatno osvetljenje uneće i sasvim drugačije vizuelne kvalitete koji doživljaj vrta mogu u potpunosti izmeniti.
Osvetljavanje vrta ima praktičnu funkciju, a u isto vreme može dati vrtu romantičan i nesvakidašnji izgled. Kako svetiljke imaju često ulogu ukrasa, moraju se pažljivo odabrati i postaviti na najpogodnija mesta u vrtu. Od načina korišćenja vrta u večernjim satima zavisi koje će površine biti osvetljene. Ponekad je potrebno osvetliti ceo prostor, a ponekad samo prostor za odmor, terasu, staze ili stepenice u vrtu.
Visinsko osvetljenje postiže se postavljanjem svetiljki na stubove (kandelabre) prikladnog izgleda. Kada se žele naglasiti kontrasti i slikovitost vrta upotrebiće se neupadljiva i prigušena svetla koja osvetljavaju samo određene elemente vrta. Posebna pažnja se poklanja osvetljavanju biljaka, čime se postiže poseban ugođaj u vrtu u večernjim časovima.
Razne vrste reflektora i svetiljki kojima možemo da regulišemo pravac i širinu snopa svetlosti, daju bezbroj mogućnosti i načina da vrt osvetlimo onako kako želimo i stvorimo određenu atmosferu.
Svetiljke mogu biti raznovrsne, ali u svakom slučaju se moraju uklapati u okolinu. Svetiljka od umetnički kovanog gvožđa mnogo će bolje pristajati u vrtu pejzažnog stila. U savremeno oblikovanom vrtu najčešće se kao svetiljke koriste velike kugle (bele ili bezbojne), što nije uvek najbolje rešenje.
Svetiljke za osvetljavanje krošnja drveća ili pojedinačnih detalja u vrtu ne smeju po danu biti vidljive, da ne bi narušavale celokupan izgled vrta. Mogu se maskirati vešto zasaćenim šibljem ili puzavicama. U tu svrhu se najčešće koriste reflektori, koji ne moraju da budu veće snage od 120 NJ, ali onda se postavljaju na rastojanju od 0,80 m. Uopšte osvetljenje u vrtu ne sme biti prejako. Osvetljenje ugrađeno u bazen ispod vodene površine veoma je atraktivno i pruža poseban doživljaj noću, posebno ako se upotrebe razni svetlosni filtri. Za vrtno osvetljenje moraju se koristiti priključci i kablovi koji su za ovu svrhu posebno rađeni, znači vodootporni i armirani da bi se izbegle povrede prilikom radova u vrtu. Takođe ih je potrebno pravilno instalirati. Za stalno osvetljenje najbolje je kablove zakopati na dubinu od oko 50 cm i ukoliko je moguće položiti ih u zaštitne kanale i pokriti opekom. Dovoljno je za rasvetu koristiti kablove sa naponom od 12 V. Na ovaj način ne samo da se štedi potrošnja električne energije, već ovakve kablove nije neophodno zakopavati u zemlju. Ukoliko se koriste kablovi sa standardnim naponom potrebno je obezbediti zaštitnu sklopku koja automatski prekida tok struje ako dođe do oštećenja kabla.
Različiti svetlosni efekti dobijaju se postavljanjem različitih tipova svetlosnih izvora na različitim pozicijama. Klasične svetiljke rasipaju svetlost na sve strane, obasjavaju kompletan prostor. Niže svetiljke najčešće se koriste da osvetle staze i pojedine detalje. U istu svrhu mnogo je efektnije koristiti reflektore. NJima lako možemo podesiti snop svetlosti upravo onako kako nam najviše odgovara,. Daju uglavnom mnogo suptilnije osvetljenje od svetiljki i postavljaju se ili na zemlju ili na postolje. Treba ih usmeriti tako da istaknu teksturu i opštu formu detalja koji želimo da osvetlimo ili na pozadinu, napr. beli zid ispred koga se neposredno nalazi dekorativan žbun.
Danas se često primenjuju i solarne svetiljke, koje ne pružaju intenzivnu svetlost, ali dovoljnu da osvetle prilaznu stazu. Ove svetiljke ne zahtevaju nikakve kablove ni priključke, a osim toga ne troše električnu energiju.
