Bez obzira na njenu površinu u vrtu ona oplemenjuje svaki prostor, dajući mu vedrinu i živost svojim prelivanjem ili prskanjem, kao i čistotu svojim bistrim prozirnim izgledom. Osnovna fizička osobina vode je njena plastičnost tj. mogućnost da se voda, posmatrana kao materijal, prilagodi svakom obliku. Vodena površina može imati statičan ili dinamičan karakter, u zavisnosti od toga da li je stajaća (bazen, bara, jezerce) ili je tekuća (veštački potočić). Najvažnije da ona ima umirujuće do izvesne mere terapeutsko dejstvo.
U malom vrtu se koristi kao element dizajna, kao i u većim vrtovima, ali na način pogodan za sredinu u kojoj se nalazi. Dominirajući karakter vode je težnja da potčini sve ostale elemente vrtne strukture. Zato je najbolje u malom prostoru je smestiti u fontane i bazene manjih dimenzija i jednostavnijih oblika.
To može biti i tanak mlaz vode koji izbija iz zida, poput česme, vodene kaskade, vodene zavese i nezaobilazne fontane.
Jedan od često nepravedno zanemarivanih efekata vode je njen zvuk. Pored svog umirujućeg efekta je izvanredan zvučni bufer, tj. jako apsorbuje buku. Različita tekstura površine kojom voda teče uslovljava i zvuk vode. Niz ravnu površinu voda tiho otiče, dok niz hrapavu teče turbulentnije i zvučnije.
Mirna vodena površina stvara efekat ogledala. Ukoliko je dno prevučeno tamnim materijalom refleksija će biti još više izražena.
Češće se voda koristi kao skulpturalna dekoracija., nego kao deo same strukture vrta i tada preuzima ulogu fokus(dominante).
Najčešće korišćene u ovu svrhu su fontane, mada i nekoliko posuda ispunjenih vodom, kao jednostavan aranžman mogu preuzeti ovu funkciju, a izmedju ostalog privlačiće i ptice.
Stil vrta utiče na oblik i mesto koje će elemenat sa vodom zauzeti. Klasičnim vrtovima odgovara jednostavno i geometrijsko rešenje vodenog ogledala, koje se uklapa u kompoziciju vrta. Ta jednostavnost se odražava u pravougaonim ili kružnim oblicima. U ovakvom vrtu moguće je i prisustvo fontana, posebno onih skulpturalnog karaktera. Vodena površina treba da se vidi sa svih glavnih tačaka u vrtu.
U vrtu pejzažnog stila vodene površine uglavnom imaju nepravilne ili izlomljene oblike, bliske oblicima vodenih površina u prirodi. Jedna od mogućnosti je podizanje manjeg jezerca, koje može da se iskoristi za sadnju barskih biljaka, okružiti različitim cvetnim grupama, čije će se boje odražavati u vodi. I vodoskok ako je u blizini terase ili mesta za sedenje, različito oblikovane fontane i česme daće svežinu i doprineti prijatnom ambijentu vrta. Vodeni bazen pravilnog oblika mnogo lakše nalazi mesto u malom prostoru od nepravilno oblikovanog. Zanimljivo može izgledati i voda koja se sliva sa jednog na drugi nivo bazena.
Kao zanimljiv detalj u vrtu može se postaviti i pojilo za ptice. To je sasvim mali element koji se može postaviti i u najmanjem vrtu.
Voda u kombinaciji sa vegetacijom čini vrt interesantnijim.
Odslikavanjem biljaka na vodenoj površini, kao i odbijanjem sunčanih zraka od nje, oživljava se slika vrta.
Vodopadi i veštačka jezerca se moraju graditi od nepropustljivog materijala, kako bi gubici vode bili svedeni na minimum. Beton je jedan od mogućih materijala, ali najčešće se preporučuje PVC folija. Uz pomoć ovih, a takodje i pravilnim izborom prirodnog ne klesanog kamena i prikrivanjem ivica ovih betonskih površina, kao i veštim rasporedom biljaka dobijamo izgled prirodnog vodopada, jezerca ili potoka.
